ко 90 одсто нечистоће на нашим фасадама представљају колоније алги и плесни. Из тог разлога, чак и након кречења, запрљање најчешће остане нетакнуто.

Фасада, као најсвеобухватнији грађевински елемент, има неке особине које је одвајају од других делова зграде. Сама реч води порекло од латинске речи „facies“, што значи „лице“, указујући на то да фасада представља репрезентативни и, у исти мах, гранични, заштитни део зграде. Уз то, она има додатну улогу: изложена разним спољним утицајима, она преузима како задатак заштите од тих утицаја, тако и задатак регулације размене топлоте и ваздуха у односу на спољашњу средину. Фасада је одговорна за очување енергетског биланса зграде и има задатак да својим корисницима обезбеди што пријатнији амбијент за живот и рад.

Архитектонски гледано, фасада се с правом сматра „визит картом“ зграде. Заинтересовани за узимање у закуп или куповину посебног дела, потенцијални инвеститори, па и случајни пролазници, на основу фасаде извлаче закључке о станарима, о управи и о квалитету спровођења послова одржавања зграде. Да не би изгубила на тржишној вредности, фасада се, као, уосталом, и други грађевински елементи, мора редовно прегледати и одржавати. Адекватно одржавање фасаде помаже очувању репрезентативности изгледа зграде, омогућавајући јој, истовремено, да не изгуби ни своју улогу заштитника од спољашњих утицаја.

Врсте фасада

Постоје тзв. топле и тзв. хладне фасаде. Топле фасаде представљају једнослојни спољни зид, који у исто време служи за заштиту од спољних утицаја и обезбеђује толотну изолацију. У ову врсту фасада спадају масивни фасадни зидови, сачињени од природног камена, вештачког камена или бетона, као и фасадни термо-изолациони системи (ФТИС).

Хладна фасада је вишеслојни зид, у оквиру кога су термо-изолациони и заштитни слој одвојени простором испуњеним ваздухом.

Најчешће врсте фасада

  • малтер: малтерисани зид
  • ФТИС: вишеслојна фасада са топлотном изолацијом
  • двослојни зид: цигла/изолација, природни камен/клинкер
  • вентилациона фасада од дрвета, синтетских материјала, шиндре и сл.
  • посебни облици: фахверк (скелетна градња), зелене фасаде, енергетске и стаклене фасаде

Дуготрајна изложеност зграде дневним и сезонским климатским променама доводи до нагомилавања нечистоће, уз стварање извесне патине на фасади. Добро топлотно изоловане фасаде су, због својих физичких особина, у зависности од спољних услова и положаја зграде, посебно подложне томе да постану подлога за раст микроорганизама. Због добре топлотне заптивености зграде и танког спољног слоја малтера, спољна површина фасаде остаје хладна и влажна. Повишење температуре тачке росе (росишта) и кондензација која услед тога настаје, стварају оптималне услове за раст микроорганизама као што су алге, плесни, маховина и лишајеви, који се шире док не прекрију целу површину фасаде. Поменутој појави погодују виши квалитет ваздуха, благи климатски услови и кратке стрехе на крововима, које омогућавају да киша у већој мери натапа зидове. Поред честица прљавштине, ова органска онечишћења остављају, првобитно, једва приметне трагове, у виду делом зеленкасто-сивкасте, делом црне копрене, док, временом, долази до тога да и сама структура фасаде буде угрожена. У централним градским четвртима, због велике фреквенције саобраћаја, долази, уз све то, до нагомилавања неорганских запрљања, као што су штетне аеросоли (тешки метали, чађ, итд.).

Графити, без обзира да ли их третирали као уметност или вандализам, пузавице и сличне украсне биљке можда изгледају декоративно и допадљиво – али ни један од поменутих украса се не може уклонити са фасаде на по њу потпуно безбедан начин. Адекватан приступ чишћењу подразумева стручну процену, јер се третман ком се излаже фасада прилагођава њеном типу и стању у ком се налази. Стручан приступ, што подразумева консултовање експерата и специјализованих фирми, свакако је неопходан, уколико желимо да избегнемо оштећења.

Поступци у оквиру текућег одржавања хигијене фасаде

  • механички: водени млаз под притиском већим од 200 бара (хладан или топао); чишћење сувим ледом, пескирање, четкање, фламбирање (спаљивање нечистоћа пламеником)
  • хемијски: наношење адекватних средстава за чишћење
  • комбиновани поступак: механички и хемијски истовремено
  • посебни методи: примењују се за чишћење ретких врста фасада, као што су: фахверк (скелетна градња), зелене фасаде, енергетске и стаклене фасаде

Графити се са подлога са грубљом структуром могу безбедно отклонити употребом млаза топле воде под високим притиском, док се у случају осетљивијих подлога користе пескирање или чишћење сувим ледом. Уместо поменутих метода, могу се применити и хемијска средства за чишћење, под условом да је њихова употреба прилагођена фасади. На очишћеној површини остаје, најчешће, светао траг претходног онечишћења, а у сврху превентивне заштите од неког будућег исписивања графита се може користити заштитни премаз од графита.

Пузавице су увек осетљива тема, нарочито када се ради о самопењајућим пузавицама, које се саме, прилично снажно, хватају за подлогу на којој расту. Чишћење сувим ледом је једна од могућности када је у питању уклањање ових биљака, али је тај поступак, у овом случају, дуготрајан и скуп. Што се тиче превентиве, препорука је да се овакве биљке уопште на постављају на фасаде.

Микробиолошка запрљања на фасадним термо-изолационим системима (ФТИС) 

ФТИС је, од 60-их година прошлог века, најчешће коришћени тип фасаде. Добре термо-изолационе карактеристике ових фасада представљају ману када је у питању њихова подложност контаминацији микроорганизмима. Колоније алги, плесни, маховине и лишајева могу се, зависно од подлоге, најефикасније отклонити хемијским средствима. Овај метод омогућава да се истовремено отклоне и неорганске нечистоће. Поновна појава микроорганизама се не може спречити ни темељним чишћењем, нити поновним кречењем, већ се поменута неминовност тим активностима може само одложити.

Одлагање прљаве воде

Пошто се при чишћењу фасада најчешће користи водени млаз под притиском, долази до стварања отпадне воде, па се јавља проблем њеног еколошки безбедног уклањања. Ова вода никако не сме без претходне обраде доспети у земљиште или канализацију. Остаци боје и честице нечистоће, због посебне природе онечишћења, захтевају додатну обраду пре испуштања. За испуњавање одредаба Одлуке о поступању са отпадним водама насталим чишћењем фасада (са ознаком DWA-M 370) које се односе на заштиту животне средине су одговорни, како наручилац услуга, тако и фирма која спроводи радове. Пре извођења радова је потребна дозвола за отпочињање радова, чије прибављање је задатак фирме ангажоване на пословима чишћења фасаде.

Teкст је преузет из часописа: DDIVaktuell, Das offizielle Organ des Dachverbandes Deutscher Immobilienverwalter e. V. und seiner Landesverbände, Ausgabe 01/2018. (Aктуелности Кровног удружења професионалних управника Немачке (КупуН), Службени орган КупуН и његових локалних Удружења, јануар 2018.) Види: https://archiv.ddivaktuell.de/blog/reine-ansichtssache.

Аутор: Томас Шмолт (Thomas Schmolt), саветник за клијенте у компанији „Чистачи фасада д.о.о.“

Превод текста са немачког језика: Радован Трифунов