Надзор из ваздуха

Дронови се могу користити за надгледање стамбених, пословних и индустријских објеката са висине. Укратко о првим искуствима.

Лаицима се може учинити да је управљање дроном обична дечија игра. Фирмама ангажованим на пословима техничког одржавања њихова употреба доноси велику помоћ у раду. Надгледање стамбених, пословних, индустријских зграда и земљишта употребом дронова доноси, средњорочно гледано, и знатну уштеду – скупи обиласци терена, монтирање опреме, заобилажење ограда и других препрека постају прошлост.

„Вегис некретнине“ из Ној-Изенбурга је компанија која је средином 2017. године као подршку свом одељењу за техничко одржавање – у ком лиценциране архитекте и инжењери раде на процени земљишних парцела и контроли исправности зграда, кровова, олука, фасада, балкона, итд. – увела употребу дронова. Упркос томе што је ово изазвало контроверзе у медијима, очигледно је да дронови доносе знатне предности и олакшања када је у питању надзор тешко доступних делова зграде. Компанија „Вегис некретнине“ је, у ту сврху, проследила својим филијалама у Берлину и Ној-Изенбургу по један специјализовани дрон. Два радника техничког одељења су упозната са прописима из области ваздушног саобраћаја, обучена и сертификована за управљање поменутим летелицама. Конвенционалне камере и двогледи су коначно превазиђени. Резултат свега је то да се наручиоцу посла може понудити боља услуга: недостаци на згради се сада могу уочити много брже и ефикасније, па се и санацији може раније приступити. Обилазак балкона је био посебно проблематичан, јер станари често нису просутни у стану, а дуготрајним уговарањем термина за обилазак се губи драгоцено време. Све се то превазилази употребом нове технологије – уз уштеду времена и новца.

О чему посебно водити рачуна?

Услови и захтеви који се морају испунити да би било одобрено коришћење дрона или мултикоптера (беспилотни ваздухоплов са више од два пропелера) су изузетно строги. Већ на почетку обуке, којом се обезбеђује сертификат неопходан за управљање ваздухопловом, пре употребе дрона, лице које ће управљати ваздухопловом мора да закључи полису осигурања од одговорности. Даље, сваки ваздухоплов мора бити евидентиран (регистрован), уз навођење имена/презимена и адресе оператера беспилотног ваздухоплова. Ноћна употреба је дозвољена само у посебним случајевима, уз дозволу Директората цивилног ваздухопловства, а неопходно је и строго се придржавати дозвољене висине летења и алоцираног ваздушног простора, за који је летење одобрено. Дронови смеју да лете у затвореном простору само ако је тај простор празан, при снимању се мора држати прописно одстојање, а осветљавање људи из ваздухоплова, при том, никако није дозвољено. Ко се не придржава прописа, суочава се са казнама до 50.000 евра због кршења Закона о ваздушном саобраћају. Поступање у складу са прописима, с друге стране, омогућава бројне погодности и предности када је у питању надзор објеката и утврђивање недостатака на њима.

Расте интересовање за дронове

Већ се показало да су власници посебних делова у зградама итекако упознати са погодностима које доноси употреба дронова. Понуда компаније „Вегис некретнине“ обухвата, пре свега, испоруку дрона са свом неопходном опремом, док се трошкови дозвола за коришћење плаћају одвојено. У понуду је укључена и демонстрација употребе дрона у трајању од једног сата, под надзором особе искусне у управљању дроновима, затим документација и процена квалитета снимака са протоколом и предлозима за санирање уочених недостатака, а зарачунавају се, свакако, и трошкови доставе. Сваки наредни сат демонстрације се додатно наплаћује. Купцима може бити корисно то што добијају детаљан опис идентификованих недостатака, уочених током снимања, фотографски и филмски документованих, као и писмену препоруку за даље поступање.

Teкст је преузет из часописа: DDIVaktuell, Das offizielle Organ des Dachverbandes Deutscher Immobilienverwalter e. V. und seiner Landesverbände, Ausgabe 01/2018. (Aктуелности Кровног удружења професионалних управника Немачке (КупуН), Службени орган КупуН и његових локалних Удружења, јануар 2018.) Види: https://archiv.ddivaktuell.de/blog/flugs-inspiziert

Аутор текста: Луц Дамашк (Lutz Dammaschk), Превод текста: Радован Трифунов

Неке одредбе Правилника о беспилотним ваздухопловима (Службени гласник РС, бр. 108/2015 од 24. 12. 2015. године) значајне за употребу дронова на територији Републике Србије у сврху побољшања ефикасности обављања послова на техничком одржавању објеката

Коришћење дронова и сличних беспилотних ваздухоплова у Републици Србији је регулисано Правилником о беспилотним ваздухопловима, кога доноси директор Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије (у даљем тексту: Директорат). Правилник детаљно прописује административну процедуру неопходну за добијање дозволе за коришћење даљински управљаног ваздухоплова, како у привредне, тако и у непривредне сврхе. Детаљно су приказани и безбедносни услови за коришћење оваквих летелица, узимају у обзир категорију ваздухоплова и различите рејоне лета, као и друге услове које је потребно испунити да би се законито управљало ваздухопловом.

Беспилотни ваздухоплови се категоришу (у 4 категорије) зависно од масе, максималне висине лета, максималне брзине кретања и максималног долета.[1] Ограничења везана за управљање оваквим ваздухопловима су дата у члановима 7, 8 и 9 поменутог Правилника, с тим што се нека ограничења могу кориговати уз посебно одобрење Директората, а нека су коначна и не постоји могућност корекције уз издавање посебног одобрења. Међу ограничењa која се не могу кориговати спада, на пример, забрана да се овакви ваздухоплови користе ноћу[2] (члан 8 став 1), забрана управљања ваздухопловом оперативне масе веће од 150 килограма, као и забрана коришћења беспилотног ваздухоплова чији је лет у потпуности контролисан од стране рачунара који се налази у ваздухоплову (члан 9 став 1), забрана управљања ваздухопловом са или из објекта у покрету и забрана управљања са више ваздухоплова истовремено (члан 9 став 4). Члан 12 захтева да лице које управља беспилотним ваздухопловом у привредне сврхе буде пунолетно лице, а члан 13 регулише начин доказивања здравствене способности за управљање ваздухопловом са земље, што су, исто тако, незаобилазни захтеви.

Сви беспилотни ваздухоплови, у складу са чланом 4 став 1 Правилника, а у вези са чланом 138 став 2 Закона о ваздушном саобраћају (Сл. гласник РС, бр. 73/10, 27/11, 93/12, 45/15 и 66/15 – др. закон), на захтев власника и оператера, уписују се у Евиденцију ваздухоплова Републике Србије (у даљем тексту: Евиденција ваздухоплова), коју води Дирекција и обележавају се евиденционом ознаком. Уз захтев за увођење у Евиденцију ваздухоплова, подноси се и упутство о коришћењу ваздухоплова (члан 4 став 3).

Најзначајније одредбе Правилника се односе на садржај и начин прибављања документације неопходне за обављање лета – уз захтев за алокацију дела ваздушног простора где се планира кретање ваздухоплова (члан 6), што је исти тако неопходан услов за законито управљање ваздухопловом – а коју лице које управља ваздухопловом, уз упутство о коришћењу, мора имати при себи док врши само управљање (члан 15). Поменута документација подразумева одобрења Директората за извођење летова у условима у којима је то иначе забрањено. Члан 7 став 1, тако, омогућава, уз одобрење Директората, „[…] летење беспилотног ваздухоплова у делу ваздушног простора који се протире до 5 km од референтне тачке аеродрома који се налази у класи D ваздушног простора“. Члан 8 став 2 омогућава да максимална дозвољена висина лета буде и преко 100 m, уз одобрење Директората. Од посебног значаја када је у питању употреба беспилотних ваздухоплова у сврхе помоћи делатности техничког одржавања објеката је члан 8 став 4, где се налаже да је за лет оваквих ваздухоплова изнад насељених и густо насељених подручја исто тако неопходна посебна дозвола Директората.[3] 

Један од захтева који се морају испунити да би се комплетирала документација за управљање беспилотним ваздухопловом у привредне сврхе, а која се мора имати при себи при сваком лету, је и положен испит знања из предмета ваздухопловни прописи (члан 12 став 3). Члан 14 детаљно регулише начин спровођења провере знања, који се састоји од теста с вишеструким избором одговора, а потребно је тачно одговорити на 75% питања (члан 14, став 4 и став 5).[4] 

Административне обавезе које се морају испунити да би се на законит начин управљало беспилотним ваздухопловом подразумевају и подношење изјаве о оспособљености (члан 11), на основу које се издаваје акт о прихватању те изјаве. Изјава о оспособљености, у складу са чланом 11 став 1, тачке 1 до 5, садржи: „1) име/назив и адресу/седиште оператера; 2) опис планираних активности; 3) евиденциону ознаку беспилотног ваздухоплова; 4) податке о лицу које управља беспилотним ваздухопловом; 5) навод да је упознат са одредбама овог правилника и да ће беспилотни ваздухоплов користити у складу са њим“.

Након прибављања све потребне документације, најкасније пет радних дана пре намераваног лета (члан 6 став 3), „Оператер беспилотног ваздухоплова подноси, за сваки лет, захтев за алокацију ваздушног простора јединици за цивилно-војну координацију у оквиру Контроле летења Србије и Црне Горе SMATSA доо Београд“ (члан 6 став 2). Захтев се подноси писаним путем, поштом, факсом или електронском поштом, на обрасцу из Прилога 1, који је саставни део самог Правилника (члан 6 став 4).

Не сме се заборавити да лице које управља ваздухопловом, при свакој употреби беспилотног ваздухоплова, у складу са одредбама члана 15 став 1 Правилника, мора при себи имати: упутство за коришћење ваздухоплова, одобрења Директората[5], акт о прихватању изјаве о оспособљености и потврду о положеној провери познавања ваздухопловних прописа.

За безбедно управљање ваздухопловом је, у складу са одредбама Правилника, одговорно лице које управља беспилотним ваздухопловом (члан 10 став 1). У поменутом члану се наводи 6 тачака, у којима се говори о радњама које је лице које управља оваквим ваздухоплов дужно да спроведе, како би били испуњени сви услови за безбедно коришћење ваздухоплова.[6] Непоштовање поменутих захтева из члана 10, које доведе до нарушавања јавног реда и мира, као и безбедности људи и имовине се, у складу са одредбама Закона о јавном реду и миру (Сл. гласник РС, бр. 6/2016, 24/2018), кажњава новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана (члан 11 став 1 Закона о јавном реду и миру).

C:\Documents and Settings\zdravko\Desktop\dron 1.jpg


[1] Правилник о беспилотним ваздухопловима, члан 3 став 2, тачке 1 до 4. Тачка 1: „категорија 1 – обухвата ваздухоплове чија је оперативна маса мања од 0,5 kg, са максималном висином лета до 50 m, максималном брзином лета до 30 m/s и максималним долетом до 100 m“. Тачка 2: „категорија 2 – обухвата беспилотне ваздухоплове чија је оперативна маса од 0,5 kg до 5 kg, са максималном висином лета до 150 m, максималном брзином лета до 30 m/s и максималним долетом до 2.500 m“. Тачка 3: „категорија 3 – обухвата беспилотне ваздухоплове чија је оперативна маса од 5 kg до 20 kg, са максималном висином лета до 500 m, максималном брзином лета до 55 m/s и максималним долетом до 2.500 m“. Тачка 4: „категорија 4 – обухвата беспилотне ваздухоплове чија је оперативна маса од 20 kg до 150 kg, без ограничења висине, брзине лета и долета“.

[2] За разлику, примера ради, од немачке регулативе, која дозвољава употребу беспилотних ваздухопова ноћу, у посебним околностима, уз дозволу Директората цивилног ваздухопловства.

[3] Члан 2 став 1, тачка 8 Правилника о беспилотним ваздухопловима дефинише 4 рејонa лета, у зависности од густине насељености простора који се налази испод ваздушног простора у коме беспилотни ваздухоплов лети. Рејон лета може, тако, бити изнад: „(1) неизграђеног и ненасељеног подручја у коме нема људи, осим лица које управља беспилотним ваздухопловом (рејон I); (2) изграђеног, али ненасељеног подручја у коме постоје грађевински објекти који нису намењени за живот људи, у коме је могуће повремено краће задржавање људи (рејон II); (3) Насељеног подручја, у коме постоје грађевински објекти намењени за стални живот и боравак људи (рејон III); (4) густо насељеног подручја, урбане или централне градске зоне, каи и свих подручја на којима се окупља велики број људи (рејон IV)“.

[4] Листу питања од којих се може састојати тест објављује Директорат на свом интернет сајту (члан 14 став 3),  а ако кандидат не положи проверу знања, он може поднети захтев за поновну проверу знања у року који не може бити краћи од 30 дана (члан 14, став 6). Потврда о положеној провери знања се издаје на неодређено време (члан 14 став 8).

[5] Ради се о већ поменутим потврдама Директората којима се скидају забране, што је предвиђено следећим одредбама Правилника: члан 7 став 1, члан 8 ставови 2 и 4 и члан 9 став 3.

[6] У члану 10 став 1, тачке 1 до 6 се каже: „Лице које управља беспилотним ваздухопловом: 1) дужно је да обезбеди да лет беспилотног ваздухоплова не угрожава живот, здравља и имовину људи и да не омета јавни ред и мир; 2) одговорно је да се лет беспилотног ваздухоплова у потпуности извршава у алоцираном делу ваздушног простора; 3) дужно је да при коришћењу беспилотног ваздухоплова одржава безбедну хоризонталну удаљеност беспилотног ваздухоплова од људи која не сме бити мања од 30 m; 4) дужно је да се пре лета увери у исправност система беспилотног ваздухоплова; 5) дужно је да буде доступно јединици контроле летења ради евентуалне неопходне комуникације; 6) не сме да буде под утицајем алкохола или психоактивних супстанци нити у таквом психофизичком стању које га онемогућава да безбедно управља беспилотним ваздухопловом“.