У петак, 30. марта 2018. године, одржан је семинар под називом: „Надлежности локалне самоуправе у примени Закона о становању и одржавању зграда: регистрација стамбених заједница, принудна управа, одржавање зграда и инспекцијски надзор“. Предавачи су били мр Небојша Антешевић из Сектора за стамбену и архитектонску политику, комуналне делатности и енергетску ефикасност Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и госпођа Весна Протулипац из Републичког геодетског завода.

Господин Антешевић се на почетку свог излагања осврнуо на новине које је донео нови Закон о становању и одржавању зграда, када је у питању управљање стамбеним и стамбено-пословним зградама. Навео је да је, за разлику од раније праксе, сада уведен систем управљања, који подразумева сталну бригу о објекту, а не само када су у питању повремени послови располагања зградом. Уз то, уведена је и ново занимање, професионални управник, што би додатно требало да унапреди послове управљања. Пређашња пракса је довела до нарушавања стамбеног фонда, погоршања енергетске ефикасности и пада квалитета становања. У циљу унапређења тог стања, нови Закон тежи остварењу одрживог  развоја становања, дефинишући га као јавни интерес, који подразумева: 1) унапређење услова становања, вредности стамбеног фонда, енергетске ефикасности и утицаја на животну средину и 2) редовно одржавање и континуирано обављање послова управљања у свим зградама. Модел управљања у чисто пословним зградама је нешто другачији, али и удружења, која оне формирају, могу, уколико је то у складу са њиховим статутом, да ангажују професионалног управника. Увођење принудне управе, које је у многим стамбеним заједницама све извесније, подразумеваће да ће јединица локалне самоуправе консултовати организаторе професионалног управљања са своје територије и питати их да ли желе да преузму неку зграду у својству принудног управника.

Грађевинске и имовинско-правне одредбе новог Закона се заснивају на одредбама Закона о планирању и изградњи. Правни статус стамбене заједнице, за разлику од раније праксе, када су се стамбене заједнице називале „зграде“, јесте статус правног лица, у пуном капацитету. Ово значи да се трошкови супсидијарно преносе на власнике посебних делова.

Квалитет примене новог Закона зависи, на крају, пре свега од ангажмана грађана који живе у објектима колективног становања. Начин на који ће се власници посебних делова организовати и ефикасност у спровођењу њихових замисли, зависе од културе становања, менталитета, навика, материјалних могућности. То потврђује пример организације живота у зградама у многим западноевропским и, још више, северноевропским, земљама.

Обавеза одржавања спољног изгледа зграда које су од посебног, културно-историјког, амбијенталног или туристичког значаја је у надлежности јединица локалне самоуправе, кроз одлуку о бесповратном суфинансирању оваквих пројеката. Осим тога, она би морала да начини елаборат о стамбеном фонду и на основу тога утврди где је највећа потреба за улагањем средстава. Основни циљ улагања би, поред одржавања изгледа зграда од посебног значаја, требало да буде брига о унапређењу енергетске ефикасности.

У наставку семинара је госпођа Весна Протулипац из Републичког геодетског завода одговарала на питања питања окупљених регистратора и професионалних управника. Питања су била везана, превасходно, за адресни регистар и недоумице које се јављају услед неусклађености између података из адресног регистра и катастра непокретности. Посебан проблем у регистрацији представљају случајеви када о некој стамбеној заједници уопште не постоји податак у адресном регистру. Тада било који власник посебног дела може да катастру поднесе захтев за одређивање кућног броја.

Једна од нејасноћа односила се на гашење једне стамбене заједнице и формирање две, засебне стамбене заједнице, од улаза који желе да се одвије. У том случају се гасе рачун у банци и ПИБ у пореској управи, а захтев за гашење матичног броја се, преко регистратора, шаље Републичком геодетском заводу. Затим се формирају посебне стамбене заједнице са новим матичним бројевима, ПИБ-овима и рачунима, а средства се деле.

Госпођа Протулипац је окупљене обавестила и о томе да Републички геодетски завод покреће пројекат допуњавања адресног регистра, који би требало да буде завршен до краја године. У ту сврху се одржавају и регионалне презентације пројекта. Врши се сателитско снимање терена и додељивање назива улицама и кућних бројева објектима, који то још увек немају. Ово давање адресних података се не односи на имовинско-правну нити на урбанистичку регулативу везану за ове објекте.